• Naslovna
  • Bolesti
  • Hipotireoza - Usporen rad štitne žlezde

Hipotireoza - Usporen rad štitne žlezde

Ako imate usporen rad štitne žlezde, to stanje se naziva hipotireoza. Kod hipotireoze dolazi do smanjenog nivoa hormona štitne žlezde tiroksina u organizmu. To može izazvati razne simptome, a najčešći su osećaj umora i pospanost, dobijanje na težini, zatvor stolice, suvoća kože i osećaj hladnoće.

Lečenje se najčešće sastoji u svakodnevnom uzimanju lekova za zamenu tiroksina koji nedostaje. Lečenje daje veoma dobre rezultate kod većine osoba sa hipotireozom, ali terapija mora da se uzima doživotno.

Šta je hipotireoza

Tiroksin je hormon koji proizvodi štitna žlezda i koji se u oganizmu distribuira putem krvotoka. Pomaže da telesne funkcije (metabolizam) imaju normalan rad. Mnogim ćelijama i tkivima organizma ovaj hormon je neophodan da bi pravilno funkcionisali.

Usporen rad štitne žlezde (hipotireoza) je rezultat nemogućnosti štitne žlezde da proizvede dovoljno tiroksina, što dovodi do usporavanja metabolizma. Hipotireoza može da se javi i ako štitna žlezda nema dovoljnu veličinu da proizvodi tiroksin, na primer - nakon hiruškog uklanjanja ili povrede.

štitna žlezda

Koji su simptomi hipotireoze

Nizak nivo tiroksina može da izazove mnoge simptome. U osnovi, mnoge telesne funkcije se usporavaju, ali ne javljaju se svi simptomi u svim slučajevima.

Najčešći simptomi su:

  • sećaj umora, pospanost
  • dobijanje na težini
  • zatvor
  • osećaj hladnoće
  • suva koža
  • beživotna kosa
  • nagomilavanje tečnosti u organizmu, otoci
  • mentalni poremećaji
  • depresija

Manje uobičajeni simptomi:

  • promukao glas
  • neredovne ili teške menstruacije kod žena
  • neplodnost
  • gubitak seksualne želje
  • sindrom karpalnog tunela, što izaziva bolove i obamrlost u rukama
  • gubitak pamćenja i konfuzija kod starijih osoba.

Međutim, svi ovi simptomi mogu biti izazvani nekim drugim stanjima, tako da dijagnoza nije uvek očigledna. Simptomi se obično razvijaju sporo i postepeno se pogoršavaju tokom meseci ili godina kako nivo tiroksina u organizmu postepeno opada.

Hipotireoza i moguće komplikacije

Ako se hipotireoza ne leči:

-    Imate povećan rizik od dobijanja bolesti srca, jer nizak nivo tiroksina izaziva povišen holesterol.
-    Ako ste u drugom stanju, imate povećan rizik od nekih komplikacija u trudnoći, kao što su:

  • preeklampsija
  • anemija
  • prevremeni porođaj
  • mala težina bebe na rođenju
  • mrtvorođena beba
  • teška krvarenja posle porođaja

-    Miksedemska koma (veoma retka komplikacija).

Uz adekvatno lečenje, prognoze su veoma dobre, simptomi uglavnom nestaju i vrlo je malo verovatno da će doći do neke komplikacije.

Šta izaziva hipotireozu

Autoimuni tireoiditis - Hashimoto (Hašimoto) tireoiditis:

Najčešći uzrok smanjene funkcije štitne žlezde je autoimuna bolest zvana autoimuni tireoiditis. Imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju viruse i bakterije. Kod autoimunih bolesti, imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju određena tkiva i organe u organizmu.

Kod autoimunog tireoiditisa vaš organizam proizvodi antitela koja napadaju vašu štitnu žlezdu, što utiče na njenu funkciju. Štitna žlezda tada nije u stanju da proizvede dovoljno tiroksina i dolazi do postepenog razvoja hipotireoze. Nije poznato šta je okidač zbog kojeg imuni sistem proizvodi antitela koja napadaju štitnu žlezdu.

Autoimuni tireoiditis je češći kod osoba koje imaju:

-    Slučajeve hipotireoze u porodici, koji su izazvani autoimunim tireoiditisom.
-    Daunov sindrom. Hipotireoza se javlja kod 1 od 3 osobe sa Daunovim sindromom pre navršene 25. godine. Kod tih osoba, simptomi hipotireoze mogu lako proći nezapaženo. Zato neki lekari preporučuju da se sve osobe sa Daunovim sindromom jednom godišnje podvrgnu testu na hipotireozu.
-    Tarnerov (Turnerov) sindrom. I ovim osobama se preporučuje da rade skrining test na hipotireozu jednom godišnje.
-    Uvećana štitna žlezda (struma, gušavost)
-    Druge autoimune bolesti, uključujući i članove porodice - na primer:

  • vitiligo
  • perniciozna anemija
  • Adisonova bolest
  • dijabetes tip 1
  • prevremena insuficijencija jajnika (prevremeni gubitak normalne funkcije jajnika)
  • celijakija
  • Sjogrenov sindrom.

Kod nekih osoba sa autoimunim tireoiditisom dolazi do uvećanja štitne žlezde (struma). Autoimuni tireoiditis sa strumom se naziva Hašimoto (Hashimoto) bolest. Takođe, osobe sa autoimunim tireoiditisom imaju i blago povećan rizik od dobijanja drugih autoimunih bolesti kao što su vitiligo, perniciozna anemija itd.

Operacija ili terapija zračenjem štitne žlezde:

Ovo su relativno česti izazivači hipotireoze zbog sve veće zastupljenosti ovih vrsta lečenja kod drugih stanja štitne žlezde.

Drugi uzroci hipotireoze:

  • nedostatak joda u ishrani
  • neželjeno dejstvo nekih lekova, na pr. amiodaron i litijum
  • drugi tipovi upale štitne žlezde (tireoiditis) uzrokovani raznim retkim stanjima
  • u retkim slučajevima je problem sa hipofizom
  • neke bebe se rađaju sa smanjenom funkcijom štitne žlezde (kongenitalna hipotireoza).

Kako se postavlja dijagnoza

Testom krvi može se postaviti dijagnoza hipotireoze. S druge strane, normalan nalaz će potvrditi da to nije slučaj, iako su simptomi na to ukazivali. Može se meriti jedno ili oba od dole navedenih:

-    TSH. Ovaj hormon se proizvodi u hipofizi i oslobađa u krvotok. On stimuliše štitnu žlezdu da proizvede tiroksin. Ako je nivo tiroksina u krvi nizak, onda hipofiza oslobađa više TSH kako bi pokušala da natera štitnu žlezdu da proizvede više tiroksina. Zato povišen nivo TSH znači da štitna žlezda ima smanjenu funkciju i ne proizvodi dovoljno tiroksina.
-    Tiroksin. Nizak nivo ovog hormona potvrđuje hipotireozu.

Subklinička hipotireoza

Neke osobe imaju povišen TSH, ali normalan nivo tiroksina. To znači da one proizvode dovoljno tireoksina, ali štitnoj žlezdi je potreban dodatni podsticaj TSH da proizvede potrebnu količinu tiroksina. U ovom slučaju postoji povećan rizik od hipotireoze u budućnosti. Lekar vam može savetovati periodičan test krvi da bi se otkrio eventualni razvoj hipotireoze.

Lečenje hipotireoze

Lečenje usporenog rada štitne žlezde se sastoji u svakodnevnom uzimanju levotiroksin tableta. One zamenjuju tiroksin koji vaša štitna žlezda ne proizvodi. Većina pacijenata se oseća mnogo bolje ubrzo nakon početka terapije.

Najbolje je tabletu popiti na prazan stomak, pre doručka. Ovo je zbog toga što neke namirnice bogate kalcijumom ili gvožđem mogu da ometaju apsorpciju levotiroksina. Iz istog razloga, ne uzimajte levotiroksin tablete u isto doba dana kada i tablete kalcijuma i gvožđa.

Zaboravili ste da popijete lek?

Svakom se ponekad desi da zaboravi da popije lek. Ne brinite ako ste propustili jednu tabletu levotiroksina. Tabletu popijte čim se setite, ako je to u roku od 2-3 sata od redovnog vremena kada uzimate lek. Ako se setite tek kasnije, onda preskočite tu dozu i uzmite sledeću dozu kad joj je vreme. Ne uzimajte duplu dozu kako bi nadoknadili propušteno. Sve u svemu, za najbolji učinak uzimajte levotiroksin redovno svakog jutra.

Koliko traje lečenje

Za većinu osoba lečenje traje doživotno. Međutim, u nekim slučajevima bolest može i da se povuče, kao na primer:

-    Kod dece. Ponekad se hipotireoza javlja kao privremeno stanje kod starije dece (ovo nije slučaj kod dece kojima je urođen usporen rad štitne žlezde)
-    U trudnoći. Kod nekih žena se javlja poremećaj u radu štitne žlezde nakon porođaja. Ako do toga dođe, obično se dešava tri do šest meseci posle porođaja. To često traje samo nekoliko meseci, a zatim nestaje. Lečenje je potrebno samo u malom broju slučajeva. Ipak, nakon toga je dobro raditi test krvi jednom godišnje, jer postoji povećan rizik od dobijanja autoimunog tireoiditisa i hronične hipotireoze u budućnosti.

Neželjena dejstva terapije

Levotiroksin nadoknađuje prirodni hormon, tako da su neželjena dejstva retka. Međutim, ako imate anginu pektoris možda će bolovi zbog angine da se pogoršaju kada počnete da uzimate levotiroksin. Obavestite lekara ako do ovoga dođe.

Prevelika doza levotiroksina može dovesti do simptoma pojačanog rada štitne žlezde (hipertireoza), na primer:

  • osećaj jakog i ubrzanog lupanja srca - palpitacije
  • dijareja
  • nervoza, razdražljivost
  • preterano znojenje
  • povećan rizik od osteoporoze.

Test krvi je neophodan radi provere da li uzimate odgovarajuću dozu lekova.

Neki lekovi mogu da ometaju dejstvo levotiroksina, lekar će vam dati odgovarajuće savete.

Naslovna | Kontakt | Marketing | Uslovi korišćenja | Mapa sajta
Sadržaj ovog sajta služi isključivo u informativne svrhe i nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili propisanu medicinsku terapiju.
Copyright © 2017 - Sva prava zadržana - Simptomi & Lečenje