Visok krvni pritisak - Hipertenzija

visok krvni pritisak

Visok krvni pritisak ili hipertenzija je faktor rizika koji povećava šanse za razvoj bolesti srca, moždani udar i druga ozbiljna stanja. Po pravilu, viši pritisak predstavlja i veći rizik. Lečenje uključuje promenu načina života i životnih navika tamo gde se to može poboljšati - gubljenje na težini ako ste gojazni, redovna fizička aktivnost, zdrava ishrana, smanjenje alkohola, prestanak pušenja i smanjen unos soli i kofeina. Ako je potrebno, pritisak se može smanjiti lekovima.

Šta je krvni pritisak?

Krvni pritisak je pritisak krvi u vašim arterijama, a meri se u milimetrima živinog stuba (mm/Hg). Beleži se sa dve cifre, na primer 150/95 mm Hg, a izgovara se 150 sa 95.

-- Prvi broj pokazuje sistolni pritisak. To je pritisak u arterijama kada se srce skuplja pri pumpanju krvi.
-- Drugi broj pokazuje dijastolni pritisak. To je pritisak u arterijama kada se srce odmara između svakog otkucaja.

Šta je visok krvni pritisak / Hipertenzija?

Kažemo da je pritisak visok ako je 140/90 ili viši svaki put kada ga lekar izmeri (ili ako kućna ili ambulantna merenja očitavaju više od 135/85 mm Hg). To jest, ako se održava na ovom nivou duže vreme. Visok krvni pritisak može biti:

-- Visok samo sistolni pritisak - na primer, 170/70 mm Hg.
-- Visok samo dijastolni pritisak - na primer, 120/104 mm Hg.
-- Ili oboje - na primer, 170/110 mm Hg.

Međutim, to nije baš tako jednostavno. U zavisnosti od različitih faktora, nivo na kom se krvni pritisak smatra dovoljno visokim da bi se tretirao lekovima, može da varira od osobe do osobe.

Krvni pritisak 140/90 mm Hg ili viši

Ako vam je pritisak uvek u ovim vrednostima, obično će vam se odrediti tretman koji će ga spustiti, naročito ako imate:

-- Visok rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti (vidi dole); ili
-- Postojeće kardiovaskularno oboljenje (vidi dole); ili
-- Dijabetes; ili
-- Oštećenje srca ili bubrega usled visokog pritiska.

Kako se postavlja dijagnoza visokog krvnog pritiska?

Jedanput izmerena povišena vrednost ne znači da imate visok krvni pritisak. Krvni pritisak varira tokom dana. Može biti visok tokom kraćeg perioda ako ste uznemireni, pod stresom ili ste upravo vežbali.

Visok pritisak (hipertenzija) imate ako nekoliko merenja, izvršena u različitim prilikama i kada ste opušteni, pokazuju visoke vrednosti.

Šta izaziva visok krvni pritisak?

U većini slučajeva uzrok nije poznat

Ovo se naziva primarna ili esencijalna hipertenzija. Pritisak u arterijama zavisi od toga koliko snažno srce pumpa krv i koliki je otpor u arterijama. Smatra se da blago suženje arterija povećava otpor protoku krvi, što onda povećava krvni pritisak. Uzrok blagog suženja arterija nije jasan. Razni faktori verovatno doprinose ovome.

U nekim slučajevima, visok pritisak je izazvan nekim drugim stanjima

To se onda naziva sekundarna hipertenzija. Na primer, neki problemi s bubrezima ili hormonima mogu izazvati visok pritisak.

Kako može da se snizi krvni pritisak?

Postoje dva načina za snižavanje krvnog pritiska:

-- Promena načina života (telesna težina, vežbanje, ishrana, so, kofein i alkohol), ako bilo šta od ovog može da se promeni (više o tome u nastavku teksta).
-- Uz pomoć lekova ( više u nastavku teksta).

Snižavanje krvnog pritiska promenom načina života

Ako ste gojazni - smršajte

Gubitak viška kilograma može da napravi veliku razliku. Pritisak može pasti i do 2,5/1,5 mm Hg za svaki izgubljeni kilogram. Osim toga , gubitak viška kilograma ima i druge zdravstvene koristi.

Redovna fizička aktivnost

Ako je moguće, bavite se nekom fizičkom aktivnošću 5 ili više dana u nedelji, u trajanju od najmanje 30 minuta. Na primer, žustrije hodanje, plivanje, vožnja bicikla, ples itd. Redovna fizička aktivnost može da smanji krvni pritisak uz druge zdravstvene koristi. Ako prethodno niste bili dovoljno aktivni, a počnete redovno da vežbate, to vam može smanjiti sistolni pritisak od 2-10 mm Hg.

Hranite se zdravo

Ukratko, to znači:

-- Najmanje pet obroka, idealno 7-9 obroka, raznog voća i povrća dnevno.
-- Najveći deo većine obroka treba da budu skrobne namirnice (žitarice, hleb od celog zrna, krompir, pirinač, testenina), plus voće i povrće.
-- Ne previše masne hrane, kao što je masno meso, sirevi, punomasno mleko, pržena hrana, puter itd.
-- Uvrstite 2-3 porcije ribe nedeljno, od kojih bi barem jedna trebala da bude "masna" riba, kao što je haringa, skuša, sardina, sardela, losos ili sveža (ne iz konzerve) tunjevina.
-- Ako jedete meso, najbolje je da to bude posno meso ili živina.
-- Ako pržite, koristite biljna ulja (suncokret, maslina, uljana repica).
-- Ograničite unos soli (vidi dole).

Zdrava ishrana ima višestruku korist: može da smanji holesterol, pomaže u održavanju telesne težine, sadrži dosta vitamina, vlakana i drugih hranljivih sastojaka koji pomažu u prevenciji nekih bolesti. Neki aspekti zdrave ishrane takođe direktno utiču na krvni pritisak. Na primer, ako sa loše ishrane pređete na ishranu sa manje masti i soli, a bogatu voćem i povrćem, to vam može smanjiti sistolni pritisak i do 11 mm Hg.

Uzimajte manje soli

Količina soli koju uzimamo s hranom može da utiče na vaš pritisak. Preporučuje se da ne bi trebalo uzimati više od 5-6 grama soli dnevno (većina ljudi trenutno uzima više od toga). Saveti o tome kako da se smanji unos soli uključuju:

-- Koristite bilje i začine umesto soli za dodavanje ukusa hrani.
-- Ograničite količinu soli pri kuvanju i ne dodavati so hrani na stolu.
-- Izaberite namirnice sa oznakom "bez dodatka soli" i izbegavajte prerađene namirnice koliko god je moguće.

Smanjite broj kofeinskih napitaka

Smatra se da kofein ima manji uticaj na krvni pritisak. Preporuka je da se ograniči unos kafe (i drugih napitaka bogatih kofeinom) na manje od pet šoljijca dnevno.

Alkohol uzimajte u umerenim količinama

Previše alkohola je štetno i može da dovede do povećanja krvnog pritiska. Ne bi trebalo piti više od preporučenog. To jest, muškarci ne bi trebalo da piju više od 21 jedinice alkohola nedeljno, ne više od 4 jedinice u jednom danu, i treba da imaju barem dva dana u nedelji bez alkohola. Žene ne treba da piju više od 14 jedinica alkohola nedeljno, ne više od 3 jedinice u jednom danu, i barem dva dana u nedelji bez alkohola. Trudnice ne bi uopšte trebalo da piju. Jedna jedinica je oko pola litre piva, ili dve trećine male vinske čaše, ili čašica žestokog pića.

Prestanak prekomerne konzumacije alkohola poboljšava zdravlje na razne načine, pa tako može da ima direktan uticaj i na krvni pritisak. Na primer, ako previše pijete, smanjenje na preporučene količine može da snizi visok sistolni pritisak i do 10 mm Hg.

Da rezimiramo

Procenjuje se da gore navedene intervencije u ishrani i fizička aktivnost mogu da smanje pritisak za najmanje 10 mm Hg kod oko 1 od 4 osobe sa visokim krvnim pritiskom.

Lečenje upotrebom lekova

Kada se počinje lečenje lekovima? Lekovi za snižavanje krvnog pritiska se obično preporučuju:

-- Svakome čiji je pritisak i dalje 160/100 mm Hg ili veći nakon promene svog načina života.
-- Osobama čiji je pritisak i dalje 140/90 mm Hg ili veći nakon promene načina života I KOJI IMAJU:

  • Dijabetes, ili
  • Kardiovaskularnu bolest, ili
  • Povećan rizik od pojave kardiovaskularne bolesti u narednih 10 godina.

-- Osobama sa pritiskom 130/80 mm Hg ili većim, a koje imaju određene bolesti. Na primer, osobe koje imaju određene komplikacije od dijabetesa, osobe koje su nedavno imale srčani udar, moždani udar ili prolazni ishemijski napad (Tranzitorni ishemični atak - TIA). Takođe, neke osobe sa određenim hroničnim bolestima bubrega.

Koji je ciljni krvni pritisak kome treba da težimo? Ako uzimate lekove za smanjenje visokog pritiska:

-- Za većinu osoba koje su inače dobro, cilj je da se pritisak smanji do 140/90 mm Hg ili niže.
-- Kod nekih ljudi cilj je da se pritisak spusti još niže. Ovo uglavnom važi za ljude sa bolestima gde je kontrola krvnog pritiska veoma važna. To uključuje:

  • Osobe sa kardiovaskularnim bolestima.
  • Osobe sa dijabetesom.
  • Osobe koje imaju hroničnu bolest bubrega.

Vaš lekar će vam dati savet koji je vaš ciljni krvni pritisak.

Koji se lekovi koriste za snižavanje pritiska?

Postoji nekoliko lekova koji mogu smanjiti krvni pritisak. Koji će se koristiti, zavisi od stvari kao što su: imate li druge zdravstvene probleme, uzimate li druge lekove, mogući neželjeni efekti leka, vaše starosti, porekla itd. Neki lekovi deluju kod nekih ljudi, dok kod drugih ne tako dobro. Može se isprobati jedan ilii dva leka pre nego što se pronađe odgovarajući.

Jedan lek smanjuje visok krvni pritisak na željeni nivo u manje od polovine slučajeva. Obično je potrebno dva ili više različitih lekova za smanjenje pritiska do ciljnog nivoa. U oko jednoj trećini slučajeva, tri ili više lekova je potrebno da se pritisak dovede do željenog nivoa. U nekim slučajevima, uprkos lečenju, ne postiže se ciljni nivo. Međutim, iako je idealno dostiće ciljni nivo, imaćete koristi od bilo kakvog smanjenja pritiska.

Koliko dugo je potrebno piti lekove?

U većini slučajeva lekovi će biti potrebni doživotno. Međutim, kod nekih osoba čiji je pritisak uspešno držan pod kontrolom tri ili više godina, moguće je prekinuti terapiju lekovima. Naročito kod ljudi koji su napravili značajne promene u načinu života (izgubili znatan višak kilograma, prestali sa prekomernom upotrebom alkohola itd.). O tome će vas posavetovati vaš lekar.

Ako prestanete sa terapijom lekovima, trebalo bi da imate redovne provere krvnog pritiska. U nekim slučajevima pritisak ostaje u granicama normale, dok u drugim ponovo počinje da raste. Ako se to desi, može se ponovo otpočeti sa terapijom lekovima.

Pušenje i visok krvi pritisak

Pušenje ne utiče direktno na nivo vašeg krvnog pritiska, ali u velikoj meri doprinosi riziku po vaše zdravlje ukoliko već imate visok pritisak. Ako pušite, trebalo bi da učinite svaki napor da ostavite pušenje.