• Naslovna
  • Bolesti
  • Uvećana Štitna žlezda, Struma, Gušavost

Uvećana štitna žlezda - Struma, Gušavost

Uvećana štitna žlezda se naziva struma ili gušavost. Struma može značiti da je cela štitna žlezda uvećana, ili je prisutan jedan ili više otoka u nekom delu žlezde.

Štitna žlezda se nalazi u donjem delu vrata, sa prednje strane. Leži tačno ispred dušnika (traheje). Sastoji se iz dva simetrična dela koji su međusobno povezani uzanim pojasaom tireoidnog tkiva, zbog čega njen oblik pomalo podseća na leptira. Normalna štitna žlezda se uglavnom ne može ni videti ni osetiti na dodir. Ako se uveća, dolazi do oticanja u predelu vrata sa prednje strane, što se naziva struma ili gušavost.

stitna zlezda

Štitna žlezda proizvodi hormone tiroksin (T4) i tironin (trijodotironin - T3). Ovi hormoni se unutar organizma distribuiraju preko krvotoka. Oni pomažu da telesne funkcije (metabolizam) normalno funkcionišu. Mnogim ćelijama i tkivima organizma ovi hormoni su neophodni da bi pravilno funkcionisali.

Postoje razni oblici strume, svaka sa različitim uzrocima.

Difuzna struma

Difuzna struma je stanje kada je cela štitna žlezda proporcionalno uvećana. I dalje ima svoj karakterističan oblik, samo je veća nego inače.

Postoji više uzroka:

  • Gravesova bolest; autoimuna bolest kod koje se štitna žlezda uvećava i proizvodi prevelike količine tiroksina. Kod autoimunih poremećaja organizam proizvodi antitela koja napadaju razne delove tela - u ovom slučaju štitnu žlezdu.
  • Zapaljenje štitne žlezde (tireoiditis) koje može imati različite uzročnike. Na primer, autoimuno oboljenje Hashimoto tireoiditis može dovesti do oštećenja stitne žlezde. Bakterijske i virusne infekcije mogu da izazovu različite vrste tireoiditisa. Tretmani radioterapijom u predelu vrata takođe mogu dovesti do zapaljenja štitne žlezde.
  • Nedostatak joda. Štitnoj žlezdi je potreban jod da bi proizvodila tiroksin i T3 hormon. Ako u vašoj ishrani nedostaje jod, štitna žlezda se uvećava jer pokušava da proizvede dovoljne količine T3 i T4.
  • Neki lekovi kao što su litijum i amiodaron mogu kao neželjeni efekat da imaju uvećanje štitne žlezde.
  • Nasledni faktor. Neke osobe imaju nasleđenu sklonost ka uvećanju štitne žlezde. Naročito, ona može da se uveća u nekim razdobljima života kada proizvodite veće količine T3 i T4, na primer u trudnoći ili tokom puberteta.
  • Svaki drugi poremećaj koji izaziva probleme u proizvodnji T3 i T4 može uzrokovati uvećanje štitne žlezde.

Nodozna toksična struma

Tireoidni nodus je mala izraslina (čvor) od tireoidnog tkiva u štitnoj žlezdi. Postoje dva tipa nodozne strume:

- Polinodozna struma - u štitnoj žlezdi se stvara veći broj nodusa.

- Solitarna (uvećan samo jedan nodus). U uzroke spadaju:

  • Cista - benigni otok u obliku kesice ispunjen tečnošću.
  • Adenom - benigni tumor.
  • Maligni (kancerogeni) tumor (ređe).
  • Drugi ređi uzroci.

Struma i proizvodnja tiroidnih hormona

  • Kod mnogih osoba sa strumom, struma ne utiče na količinu proizvedenih hormona. Takvo stanje se naziva eutireoidna struma, kada je nivo hormona u normalnom opsegu.
  • Kod nekih osoba struma je povezana sa poremećajem funkcije štitne žlezde. Može se proizvoditi previše hormona (hipertireoza ili ubrzan rad štitne žlezde) ili premalo hormona (hipotireoza ili usporen rad štitne žlezde).

Napomena: hipotireozu i hipertireozu možete dobiti i ako nemate strumu.

Uvećana štitna žlezda - simptomi

  • U mnogim slučajevima nema drugih simptoma osim pojave otečenosti u predelu vrata. Veličina strume može varirati od veoma male i jedva primetne do veoma velike.
  • U većini slučajeva je bezbolna. Međutim, zapaljenje štitne žlezde može biti bolno.
  • Ako vaša štitna žlezda proizvodi previše ili premalo tiroksina ili T3, to može da izazove čitav niz simptoma. Za više detalja pročitajte članke Hipertireoza (ubrzan rad štitne žlezde) i Hipotireoza (usporen rad štitne žlezde).
  • Znatno uvećana štitna žlezda može da vrši pritisak na dušnik ili jednjak, što može izazvati teškoće pri disanju ili gutanju (osećaj kao da vam je knedla u grlu).

Dijagnoza

Anamneza (razgovor lekara sa pacijentom), klinička slika i obektivni pregled često mogu biti dovoljni za postavljanje dijagnoze. Testom krvi proveriće se nivo hormona T4 i T3. Drugi pregledi koji se mogu sprovesti su:

  • ultrazvučni pregled štitne žlezde
  • biopsija (uzimanje uzorka tkiva iz čvora tireoidne žlezde)
  • scintigrafija
  • kompjuterizovana tomografija (computed tomography - ct scan)
  • magnetna rezonanca.

Lečenje uvećane štitne žlezde

Lečenje uvećane štitne žlezde zavisi od uzroka, veličine i da li izaziva simptome. Na primer:

- Ako je struma mala, a štitna žlezda proizvodi potrebnu količinu tiroidnih hormona, onda lečenje nije potrebno.
- Lečenje je potrebno ako se proizvodi previše ili premalo tireoidnih hormona.
- Operacija kojom bi se uklonio deo ili cela štitna žlezda može biti opcija u nekim slučajevima.
- Terapija radioaktivnim jodom može biti opcija u slučaju kada struma izaziva ubrzan rad štitne žlezde:

  • Sastoji se u uzimanju radioaktivnog joda u vidu tablete ili tečnosti.
  • Radioaktivni jod se akumulira u štitnoj žlezdi.
  • Radioaktivnost koncentrisana u štitnoj žlezdi uništava deo tiroidnog tkiva.
  • U slučaju da je uništen veći deo štitne žlezde, biće potrebno da uzimate tiroksin u tabletama.

- Ako imate rak štitne žlezde, verovatno će biti potrebna operacija kojom bi se uklonio karcinom i jedan deo štitne žlezde.
- Ako je uzrok strume nedostatak joda u ishrani, jod se nadoknađuje uzimanjem tablete sa jodom.

Naslovna | Kontakt | Marketing | Uslovi korišćenja | Mapa sajta
Sadržaj ovog sajta služi isključivo u informativne svrhe i nije zamena za profesionalni medicinski savet, dijagnozu ili propisanu medicinsku terapiju.
Copyright © 2017 - Sva prava zadržana - Simptomi & Lečenje