• Naslovna
  • Bolesti
  • Gorušica (gastroezofagealni refluks)

Gorušica (žgaravica) ili vraćanje kiseline (gastroezofagealni refluks) i Ezofagitis, GERB

Kada se kiselina iz želuca vrati u jednjak (ezofagus), takvo stanje nazivamo gastroezofagealni refluks ili refluks želudačne kiseline. Zbog toga se javlja gorušica ili žgaravica i drugi simptomi. Lečenje se najčešće sprovodi lekovima koji redukuju kiselinu u želucu. Neke osobe uzimaju lekove povremeno, kada se jave simptomi, dok neke osobe moraju duže vreme da uzimaju lekove.

Da bolje razumemo jednjak i želudac

Kada jedemo, hrana prolazi kroz jednjak (ezofagus) i ide u želudac. Ćelije sluzokože želuca proizvode kiselinu i druge materije koje pomažu u varenju hrane. Takođe, proizvode i sluz koja ih štiti od kiseline. Ćelije sluzokože jednjaka su drugačije i slabo su zaštićene od kiseline.

Na samom kraju jednjaka, na mestu gde se spaja sa želucem, nalazi se prstenasti mišić (sfinkter). Ovaj mišić se opušta kako bi omogućio hrani da prođe u želudac, dok je inače stegnut i sprečava da se kiselina iz želuca vrati natrag u jednjak. Sfinkter zapravo deluje poput ventila.

Šta je refluks i ezofagitis?

  • Refluks je vraćanje kiseline iz želuca u jednjak.
  • Ezofagitis je zapaljenje sluzokože jednjaka, do čega najčešće dolazi zbog vraćanja kiseline želuca koja iritira sluzokožu jednjaka.

Sluzokoža jednjaka može da podnese izvesnu količinu kiseline, međutim, ona je kod nekih osoba osetljivija na kiselinu. Zbog toga neki ljudi dobiju simptome od veoma male količine kiseline. S druge strane, neke osobe imaju jak refluks bez dobijanja ezofagitisa ili drugih simptoma.

Gastroezofagealna refluksna bolest (GERB)

Ovo je opšti naziv za čitav spektar stanja - vraćanje kiseline sa ili bez ezofagitisa i simptoma.

Koji su simptomi vraćanja kiseline i ezofagitisa?

-- Gorušica: ovo je ujedno i glavni simptom. To je osećaj žarenja i pečenja koji se penje od stomaka prema grlu.

-- Drugi česti simptomi su bol u gornjem abdomenu i grudima, osećaj mučnine, ukus kiseline u ustima, nadimanje, podrigivanje, loše varenje (dispepsija) i osećaj pečenja kada popijete nešto vruće. Kao i gorušica, ovi simptomi se pojave i prođu i pogoršavaju se nakon jela.

-- Neki manje uobičajeni simptomi mogu da se pojave i da otežaju postavljanje dijagnoze jer mogu da oponašaju neka druga stanja. Na primer:

  • Ponekad može da se javi uporan kašalj, naročito noću. Do ovog dolazi kada kiselina iritira traheje. Simptomi astme - kašalj i zviždanje, ponekad mogu biti rezultat refluksa kiseline.
  • Drugi simptomi koji mogu da se jave u grlu i ustima su problemi sa desnima, zadah, bol u grlu, promuklost i osećaj knedle u grlu.
  • U nekim slučajevima javlja se oštar bol u grudima koji može da se pogrešno protumači kao infarkt miokarda (srčani udar).

Šta izaziva vraćanje kiseline i kome se to dešava?

Prstenasti mišić (sfinkter) koji se nalazi na samom kraju jednaka sprečava da se kiselina iz želuca vrati u jednjak. Problem nastaje kada sfinkter izgubi svoju funkciju. U većini slučajeva nije poznato zašto više ne radi tako dobro. U nekim slučajevima pritisak u želucu poraste do nivoa koji sfinkter više ne može da izdrži - na primer tokom trudnoće, posle obilnog obroka ili kada se nagnemo unapred. Hijatus hernija ili želudačna kila (stanje kada deo želuca i jednjaka prodre u grudni koš kroz hijatusni otvor na dijafragmi) povećava šanse za pojavu refluksa kiseline.

Većina ljudi ponekad dobije gorušicu, recimo nakon obilnog obroka. Međutim, oko 1/3 odraslih osoba ima gorušicu na svakih nekoliko dana, a skoro 10% ima gorušicu barem jednom dnevno. U mnogim slučajevima to je samo blaži oblik gorušice koji brzo prolazi. Međutim, često se dešava da su simptomi dovoljno učestali i teški da utiču na kvalitet života. Redovna gorušica je češća kod pušača, trudnica, alkoholičara, gojaznih osoba i osoba između 35 i 64 godine.

Postavljanje dijagnoze

Nakon detaljnog razgovora koji će lekar obaviti sa vama u vezi vaših simptoma, može se izvršiti neki od sledećih pregleda:

  • Endoskopija (gastroskopija) je uobičajen pregled. Tanak, fleksibilni aparat (endoskop) sa kamerom i svetlom na vrhu se uvodi u jednjak i želudac. Na ovaj način lekar može da izvrši vizuelni pregled unutrašnjosti jednjaka i želuca,
  • Manometrija - merenje pritiska u donjem delu jednjaka,
  • 24-časovni PH monitoring - merenje kiselosti u donjem delu jednjaka,
  • Rendgenski pregled gornjeg digestivnog trakta.

Kako ublažiti gorušicu

Dole navedeno se najčešće preporučuje. Ipak, nije obavljeno mnogo istraživanja koja bi dokazala koliko ove promene načina života utiču na olakšanje refluksa:

-- Pušenje - materije iz cigareta opuštaju prstenasti mišić na kraju jednjaka, što omogućava refluks kiseline. Simptomi se mogu olakšati ako ostavite pušenje.
-- Određena hrana i piće mogu pogoršati refluks kod nekih osoba. Postoji mišljenje da određene namirnice mogu da izazovu opuštanje sfinktera i tako dovedu do vraćanja kiseline. Teško je sa sigurnošću reći koliko hrana doprinosi pojavi refluksa. Povedite se za sopstvenim iskustvom. Ako vam se čini da je neka namirnica uzrok pojave simptoma refluksa, onda pokušajte da je izbegavate neko vreme i vidite da li se simptomi poboljšavaju. U hranu i piće za koje se sumnja da izazivaju pogoršanje simptoma kod nekih osoba spadaju agrumi (južno voće), mentol (pepermint), paradajz, začinjena hrana, čokolada, vrući napici, kafa i alkoholna pića. Takođe, izbegavajte i obilne obroke.
-- Neki lekovi mogu da pogoršaju simptome. Oni mogu da iritiraju jednjak ili da opuste mišić i tako omoguće refluks. Najčešći krivci su antiinflamatorni analgetici kao što su ibuprofen ili aspirin. U ostale spadaju diazepam, teofilin, blokatori kalcijumskih kanala (kao što je nifedipin) i organski nitrati. Ovo naravno nije konačna lista. Recite svom lekaru ako sumnjate da vam se zbog nekog leka javljaju ili pogoršavaju simptomi.
-- Gojaznost. Ako imate prekomernu težinu, stvara se dodatni pritisak na želudac i olakšava se vraćanje kiseline. Smanjenjem telesne težine mogu da se olakšaju simptomi.
-- Položaj. Ležanje ili česta savijanja u napred tokom dana može izazvati refluks. Sedenje u pogrbljenom položaju ili nošenje stegnutih opasača stvara dodatni pritisak na želudac što može da pogorša refluks kiseline.
-- Uveče. Ako se simptomi javljaju skoro svake noći, dole navedeno može da pomogne:

  • Idite na spavanje sa praznim stomakom. Ne jedite ništa tri sata pre i ne pijte dva sata pre spavanja.
  • Izdignite glavu odnosno gornji deo tela dok ste u krevetu. Gravitacija će tako onemogućiti da kiselina dođe u jednjak. Najbolje je da se po mogućnosti podigne ceo gornji deo kreveta za 10-20 cm podmetanjem pod nogare uzglavlja nečeg od čvrstog materijala, kao na primer cigle, četvrtast komad drveta, ili čak i knjige. Možete se izdići i tako što ćete podmetnuti ispod sebe (jastuka) nešto od čvrstog materijala (dodatni jastuci bi se ulegli i vi biste se ponovo spustili), ali to može povećati pritisak na stomak.

Lečenje refluksa, gorušice i ezofagitisa

Antacidi

Antacidi (npr. Gelusil Lac) su lekovi koji neutrališu želudačnu kiselinu. Deluju brzo, olakšavju simptome i uklanjaju bol, ali im je i delovanje kratkotrajno. Mogu se uzimati po potrebi kod blagih ili povremenih napada gorušice.

Lekovi koji smanjuju produkciju kiseline u želucu

Ako često imate simptome, javite se lekaru. Verovatno će vam biti preporučeni lekovi koji smanjuju produkciju kiseline u želucu. Na raspolaganju su dve grupe ovih lekova: blokatori histaminskih receptora (H2 blokatori) i inhibitori protonske pumpe (IPP). Obe deluju na drugačiji način, ali smanjuju količinu želudačne kiseline. Najpoznatiji H2 blokatori su ranitidin (Ranisan), famotidin, cimetidin i nizatidin. U inhibitore protonske pumpe (IPP) spadaju omeprazol, lansoprazol, pantoprazol (Controloc), esomeprazol i rabeprazol.

Generalno, inhibitori protonske pumpe (IPP) su prvi izbor, jer ovi lekovi deluju bolje od H2 blokatora. Određuje se terapija u trajanju od 4 do 8 nedelja, što je često dovoljno da se smire simptomi i povuče upala jednjaka. Nakon toga, po potrebi mogu biti preduzete kraće terapije ovim lekovima.

Međutim, neke osobe moraju dugoročno da uzimaju IPP, jer im se bez ovih lekova simptomi brzo vraćaju. Dugoročna terapija inhibitorima protonske pumpe se smatra bezbednom i neželjena dejstva su retka. Cilj je da se terapijom od 4-8 nedelja suzbiju simptomi. Nakon toga se prelazi na najmanju moguću dozu koja je dovoljna da spreči simptome.

Prokinetici

Metoclopramide (Metoklopramid) ubrzava prolazak hrane kroz želudac. Ne upotrebljava se često, ali može da pomogne u nekim slučajevima, naročito ako imate znatno nadimanje i porigivanje.

Operacija

Hiruškim zahvatom se može suziti donji deo jednjaka kako bi se sprečilo vraćanje kiseline iz želuca. Moguća je laparoskopska operacija. Generalno, uspeh kod lečenja hiruškim putem nije veći nego kod lečenja medikamentima. Međutim, operacija se preporučuje osobama čiji je kvalitet života značajno narušen, a lečenje medikamentima ne daje zadovoljavajuće rezultate ili im se ne preporučuje dugotrajno uzimanje lekova.

Koje su moguće komplikacije od ezofagitisa?

  • Erozija sluzokože i suženje jednjaka. Teško i dugotrajno zapaljenje može izazvati suženje donjeg dela jednjaka, što je inače retka pojava.
  • Baretov ezofagus (Baretov jednjak) ili Baretov sindrom. Kod ovog stanja ćelije sluzokože donjeg dela jednjaka doživljavaju promenu koja može da dovede do pojave karcinoma jednjaka. Oko 1-2% osoba sa Baretovim ezofagusom oboli od raka jednjaka.
  • Rak jednjaka. Rizik da se dobije karcinom jednjaka je nešto veći kod osoba koje dugoročno pate od refluksa kiseline.

Treba naglasiti da većina osoba sa refluksom kiseline ne dobija nijednu od ovih komplikacija. Recite svom lekaru ako imate bolove ili teškoće prilikom gutanja, što mogu da budu prvi simptomi komplikacija.

Ove stranice koriste tzv. kolačiće kako bi obezbedile bolje korisničko iskustvo i funkcionalnost.
Koristeći naše stranice slažete se s korišćenjem kolačića. Saznajte više