Alergija - vrste alergija, simptomi i lečenje

alergija

Alergija je reakcija organizma na materije koje nazivamo alergenima. Alergeni sami po sebi ne moraju biti štetni. Ipak, kod nekih osoba materije koje su obično bezopasne mogu da izazovu reakciju. Alergijske reakcije su raznolike i sadrže mnoge različite simptome. Neke reakcije mogu biti teške i opasne po život - to se naziva anafilaksija ( anaphylaxis ). Neke osobe imaju stanje zvano atopija što ih čini sklonim alergijama. Testiranje može biti komplikovano, ali nije uvek potrebno. Lekovi koji uključuju antihistaminike dobro deluju na mnoge tipove alergije.

Šta je alergija?

Alergija je reakcija imunog sistema organizma na nešto ( alergen ) što samo po sebi nije obavezno štetno. Određene osobe su osetljiva na taj alergen i dolazi do reakcije kada su mu izloženi. Neke alergijske reakcije su blage i bezopasne, ali neke mogu biti teške i potencijalno opasne po život ( anafilaksija ).

Šta je intolerancija  ( netolerancija ) na hranu?

Intolerancija na hranu nije isto što i alergija na hranu. Mnogi ljudi pogrešno koriste ove termine kao sinonime. Alergija na hranu je kada imuni sistem organizma nenormalno reaguje na određene namirnice. Kod intolerancije na hranu nema alergijskih reakcija. Osobe koje su netolerantne na hranu mogu dobiti digestivne simptome kao što su proliv, nadimanje i grčevi u stomaku. Ovo su inače i najčešći simptomi. Kod intolerancije na hranu simptomi mogu biti izazvani teškoćama u varenju određenih materija u namirnicama. Jedan od primera je laktoza, šećer koji se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima.

Razlike između alergije i intolerancije na hranu su:

  • Simptomi intolerancije na hranu se obično javljaju nekoliko sati nakon jela. Do alergijskih reakcija dolazi mnogo brže.
  • Kod alergije, čak i vrlo mala količina hrane može da izazove alergijsku reakciju. Neke osobe sa teškim oblikom alergije na neko koštunjavo voće ( orah, lešnik, badem...) mogu dobiti anafilaksiju nakon što su pojeli neku fabričku namirnicu koja sadrži ovo voće, ili čak nakon što su poljubili nekoga ko je upravo jeo koštunjavo voće. Kod netolerancije na hranu potrebna je mnogo veća količina hrane da bi se izazvali simptomi.
  • Intolerancija na hranu nije opasna po život. Neke alergije jesu jer mogu da izazovu anafilaksiju.

Ko sve može da dobije alergiju?

Svako može da dobije alergiju. Oko jedne polovine osoba sa alergijom su deca. Neki ljudi su više skloni alergijama zbog atopije ( vidi tekst dole). Kod dece, hrana je obično izazivač, dok su kod odraslih lekovi najčešći "krivci".

Koji su simptomi alergije?

Alergijske reakcije mogu biti raznolike i sadrže više različitih simptoma. Tako sa alergijom možete dobiti jedan ili više od dole navedenih simptoma:

  • Rinitis ( upala nosa ). Ovo izaziva curenje nosa ili nazalnu kongestiju i kijanje.
  • Konjuktivitis ( upala oka ). Ovo izaziva suzenje, svrab i peckanje očiju.
  • Osip na koži. Tipičan alergijski osip je urtikarija ili koprivnjača. To veoma svrbi, a crvenilo kože je uobičajena pojava.
  • Angioedem. Oticanje tkiva koje uglavnom zahvata usne, jezik, grlo i očne kapke. Može da počne sa osećanjem peckanja. Angioedem je potencijalno veoma opasan, jer može doći do opstrukcije disajnih puteva i tako zaustaviti disanje. Osobe mogu imati teškoće pri govoru ili gutanju.
  • Teškoće pri disanju. Ovde spadaju teško disanje, stezanje u grudima i ostajanje bez daha, i može se javiti kod teških alergijskih reakcija i anafilakse. Može biti opasno po život.
  • Kardiovaskularni kolaps. Može izazvati smrt. Ovo je poslednji stadijum anafilakse. Hemijske supstance koje organizam oslobađa pri ekstremnim alergijskim reakcijama mogu izazvati drastičan pad krvnog pritiska. Ovo može imati za rezultat gubitak svesti i zastoj srca ( prestanak rada srca ), tako da je i reanimacija neophodna.
  • Drugi simptomi. U njih spadaju bolovi u stomaku, mučnina i povraćanje, kao i palpitacije ( lupanje srca ).

Najčešći alergeni

Ljudi su najčešće alergični na:

  • Polen biljaka. (O alergiji na polen pročitajte više ovde)
  • Kućna prašina i grinje.
  • Životinje, posebno kućni ljubimci kao što su mačke i psi.
  • Otrov insekata ( ubod pčele ili ose ).
  • Lekovi, na primer penicilin.
  • Hrana, kao što je koštunjavo voće i jaja.
  • Hemijske supstance ( npr. lateks ).

Naravno, postoji mnoštvo drugih alergena, previše da ih sve nabrojimo. Većina alergena su proteini, ali neki nisu ( npr. lekovi ) i oni moraju da se vežu za protein kada dospeju u organizam, da bi mogli da izazovu alergijsku reakciju.

Šta se dešava kod alergijske reakcije?

Tokom alergijske reakcije u našem organizmu dolazi do čitavog niza dešavanja. Tim dešavanjima upravlja naš imuni sistem. Ponekad imuni sistem zaista "pretera". Ako se to desi, telo može da izgubi kontrolu nad vitalnim funkcijama, uz katastrofalne rezultate. Takve žestoke reakcije mogu da izazovu smrt.

Imuni sistem smatra alergen za stranu materiju. Kada imuni sistem detektuje alergen, on proizvodi protein koji se naziva antitelo. Antitela se još nazivaju i imunoglobulin E (IgE). Imuni sistem ih zatim čuva u svojoj memoriji ( to se naziva senzitizacija ). To znači da nećete imati alergijsku reakciju kada prvi put dođete u kontakt sa određenim alergenom.

Ako se ponovo susretne sa istom supstancom, imuni sistem se seti prethodne izloženosti. Antitela napadaju nadirući alergen za koji imuni sistem veruje da je opasan. Dolazi do lančane reakcije pri kojima različita krvna zrnca oslobađaju druga hemijska jedinjenja. Ta jedinjenja izazivaju simptome alergijske reakcije. Jedno od takvih jedinjenja je histamin, pa su zato antihistaminici lekovi koji se često koriste protiv alergijskih reakcija.

Oralna alergija

Neke osobe dobiju tip alergijske reakcije na određene prehrambene namirnice koja izaziva simptome samo u ustima i grlu. Ona ima tendenciju da izazove svrab, peckanje, oticanje usta, usana i grla. Ovo najčešće izaziva sveže voće, povrće i koštunjavo voće. Može da se pomeša sa anafilaksijom. Ima potencijala da bude ozbiljno, jer oticanje u ustima i grlu može da utiče na sposobnost da se diše, ali to je retko. Simptomi počinju u roku od par minuta od uzimanja namirnice i imaju tendenciju da se potpuno smire u roku od sat vremena. Treba odmah pozvati hitnu pomoć ako se osećate malaksalo, imate teškoće pri disanju ili osećate kao da vam se grlo zatvara.

Anafilaksija

Anafilaksija je alergijska reakcija opasna po život. Ako posumnjate da neko ima anafilaksiju odmah pozovite hitnu pomoć.

Simptomi anafilaksije uključuju:

  • Problemi sa disanjem i angioedem.
  • Kolaps i gubitak svesti.

Atopija

Neke porodice se čine naročito sklonim alergijama. Oni imaju stanje poznato kao atopija. Kod osoba iz takvih porodica mogu se razviti problemi kao što su astma, ekcemi i polenska groznica. To je nasleđen problem i kod ovih osoba su veće šanse da dođe do razvoja alergijskog poremećaja. Atopične osobe, čini se, proizvode više antitela IgE, koji se povezuje sa alergijskim reakcijama.

Test na alergije

Test na alergije u zdravstvenoj ustanovi sprovodi lekar alergolog. Nakon razgovora sa lekarom slede testovi koji mogu dati precizniju dijagnozu:

  • Kožni test. Ubodni kožni test ( prick ) se najčešće primenjuje, a izvodi se tako što se kapljica tečnosti kojoj je dodat alergen nanese na kožu, najčešće na podlakticu, a zatim se laganim ubodom probije gornji sloj kože ispod kapljice da bi alergen dospeo pod kožu. Na ovaj način je moguće testiranje na više alergena istovremeno, nanošenjem na ruku većeg broja kapljica sa alergenima. Posmatraju se reakcije na koži do kojih dolazi za oko 15 minuta ukoliko je pacijent alergičan na neku od nanesenih materija. Pozitivna reakcija je kada koža postane crvena i svrbi i pojavi se beličasti otok oko crvenkastog područja.
  • Test krvi. Uzimanjem uzorka krvi određuje se prisustvo IgE antitela na određeni antigen. Ova vrsta testiranja danas se sve više koristi i zamenjuje kožni prick test.
  • Test provokacije ( provokacijski test ). Izlaganje organizma alergenu direktnom primenom na sluzokožu očiju, nosa, bronhija ili želuca. Ovaj test se isključivo sprovodi pod nadzorom lekara i u bolnici zbog rizika od neželjenih posledica usled teških alergijskih reakcija.

Lečenje alergije

Izbegavanje uzroka

Jedan od najefikasnijih načina borbe protiv alergije je redovno čišćenje mesta boravka od alergena ( kućna prašina, grinje ), kao i izbegavanje odlaska na mesta koja sadrže velike koncentracije alergena.

Lekovi

Upotreba sprejeva za nos, kapi za oči i/ili antihistaminskih tableta će često ublažiti ili otkloniti simptome. Lečenje je isto za svaki uzrok alergijskog rinitisa ili alergijskog konjuktivitisa.

Imunoterapija (desenzitizacija)

Može se reći da imunoterapija predstavlja jednu vrstu vakcine protiv uzročnog alergena. Ovom metodom teži se da se smanji reakcija imunološkog sistema - davanjem određenih doza alergena stvara se tolerancija na taj alergen. Primena imunoterapije može biti putem potkožnih injekcija ili, u novije vreme sve češće korišćenom metodom davanja u obliku kapi ili tableta koje se stavljaju pod jezik - sublingvalna imunoterapija ( često se koristi kod osoba alergičnih na polen ili grinje ).